Hej društvance,

Razgovarate li sa partnerom otvoreno o tome šta vam u vašem odnosu prija, a šta ne? Kada vam u partnerovom ponašanju prema vama nešto ne odgovara, da li ćutite, gunđate ili otvoreno sugerišete promjenu ponašanja?

 

Kažete li mu šta želite? Kažete li mu kakva pažnja bi vam prijala? Više dodira? Zagrljaja? Sitnih uslugica, tek da znate da misli na vas? Ili više zajedničkog vremena?

 

Uzimate li vrijeme za sebe i svoja interesovanja, hobije, prijatelje?

 

Ili vi sve ovo radite, ali kad vam partner odbije ispuniti želju, pomoći vam ili pružiti pažnju, povučete se i na to olako pristanete uz racionalizaciju: “Sve sam pokušala, ali partner prosto ne želi”?

 

U praksi često viđam “poslušne djevojke” koje su još kao male naučile da njihove potrebe nisu važne, te ugađaju i pristaju i na ono što im ne prija ili im šteti. Jeste li i vi među njima?

 

Ovo su žene, među kojima sam bila i ja, koje svoje važne želje i potrebe guraju “pod tepih”, ne govore ih glasno, jer se plaše da će ispasti egoistične.

 

Potreba da nas neko uvaži, da ponekad odustane od svoje želje da bi ugodio nama, potreba da nam ljubav i pažnja budu pružene onako kako to nama najviše prije, a ne samo onako kako partner zna i umije se podrazumijeva kada je u pitanju pružanje ljubavi, ali mnoge žene zanemare ove svoje potrebe kada ljubav treba da prime.

 

U današnjem videu ćete saznati 3 razloga zašto je tako teško imati i sačuvati lične granice u partnerskom odnosu. Pogledajte ga.

 

Webinar: Kako pronaći adekvatnog partnera?